Програм
На основу члана 13 закона о политичким странкама (службени гласник РС број 36/2009 и 61/2015-одлука УС) и члана 29. Статута Странка Руско-Српских Родољуба, на оснивачкој Скупштини одржаној 06.02.2026 године у Крушевцу донет је:
П Р О Г Р А М
Странка Руско – Српских Родољуба
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Мањинска странка „Странка Руско-Српских Родoљуба“ јесте политичка организација руске националне мањине и осталих симпатизера у Републици Србији, основана ради заштите, унапређења и остваривања колективних и појединачних права припадника руске мањине, као и ради развоја пријатељских и братских односа српског и руског народа, у складу са Уставом и законима Републике Србије.
Странка делује као мањинска политичка странка, поштујући демократске принципе, правни поредак Републике Србије и међународно право.
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
Странка Руско – Српских Родољуба је политичка странка слободно и добровољно удружених грађана, која делује на подручју Републике Србије у складу са својим Програмом, Статутом и условима утврђеним законом, основана ради представљања и заступања интереса Руске националне мањине и остваривања политичких циљева демократским путем.Наш циљ је окупљање чланова Руске националне мањине и симпатизерa на спровођењу и подржавање њихових тежњи за оснивањем институција и удружења којим је заједнички циљ очување националног идентитета.
Странка Руско – Српских Родољуба се залаже за пуну примену Уставом и законом загарантованих права националних мањина, и то:Право на изражавање, чување, неговање, развијање и јавно испољавање националне и етничке, културне и верске посебности. Право на слободну употребу свог језика и писма,право на одговарајућу заступљеност у јавним службама, органима државне власти и локалне самоуправе.
Странка Руско – Српских Родољуба ће у намери да активно допринесе остваривању колективних права националних мањина пружити подршку оснивању просветних и културних организација и удружења националних мањина. Државни органи Републике Србије морају створити све услове за пуно остваривање свих законом утврђених надлежности националних савета мањинских етничких заједница. Странка Руско – Српских Родољуба ће иницирати и подржати доношење мера за унапређење пуне и ефективне равноправности између припадника националне мањине и оних који припадају већини, у свим областима економског, социјалног, политичког и културног живота. Сви чланови Странке Руско – Српских Родољуба ће својим радом активно допринети остварењу права припадника мањинских националних заједница, да промовишу дух заједништва, толеранције, узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу припадницима свих националних заједница који живе на подручју Републике Србије.
Странка у свом деловању тежи ка остварењу следећих програмских циљева:
1. Очување и унапређење братских односа између руске мањине и српског народа уз поштовање Устава Републике Србије.
2. Унапређење положаја Руске Православне Цркве у Републици Србији.
3. Заједничку сарадњу Србије и Русије на свим нивоима, политичким, економским и културним уз очување и поштовање територијалног идентитета Републике Србије.
4. Очување руско-српске културне и историјске баштине, као и заштиту права Руса и Срба на Балкану.
5. Подршку економским, енергетским и инфраструктурним пројектима који ојачавају везе Србије и Русије уз акценат на учешће Републике Србије у Евро-Азијским интеграцијама.
6. Борбу за очување мира, безбедности и стабилности у региону, са посебним акцентом на интеграцију мањинских народа.
I. ОЧУВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА РУСКЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ, ЗАСТУПАЊЕ И ПРЕДСТАВЉАЊЕ ИНТЕРЕСА РУСКЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ, НЕГОВАЊЕ РУСКОГ ЈЕЗИКА, КУЛТУРЕ, УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЛОЖАЈА РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ И АКТИВНО УЧЕСТВОВАЊЕ РУСКЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ У ДРУШТВЕНОМ И ПОЛИТИЧКОМ ЖИВОТУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ.
Руски и Српски народ су кроз историју повезани заједничким коренима, православном вером, вековном борбом за словоду и очување слободарског духа.
Странка Руско-Српских Родољуба ће се залагати за континуирану сарадњу између Републике Србије и Руске Федерације јер је та сарадња најбитнија за очување националног идентитета Руске националне мањине.
Залажемо се да Руски језик буде подједнако заступљен са осталим страним језицима у школама у Републици Србији.
Странка Руско-Српских Родољуба залаже се за пуну равноправност Руске националне мањине у друштвеном и политичком животу са осталим грађанима Републике Србије, за поспешивање сарадње Руске и Српске православне цркве и за поштовање аутономије цркви.
Странка Руско-Српских Родољуба залаже се за очување територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије као и за поштовање уставом загарантованих права свих грађана Републике Србије и унапређење односа Руске мањине.
II. УСАГЛАШАВАЊЕ ИНТЕРЕСА СРБИЈЕ И РУСИЈЕ У МЕЂУНАРОДНИМ ПОЛИТИЧКИМ ОДНОСИМА, УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ У ТРГОВИНСКО-ЕКОНОМСКИМ ОДНОСИМА
Странка Руско-Српских Родољуба свесна је важности Руске Федерације у међународним политичким институцијама и у остваривању интереса Републике Србије у СБ Уједињених Нација по питању територијаног интегритета и суверенитета Србије дефенисаним резолуцијом 1244. Сходно томе неопходно је политичку сарадњу са Руском Федерацијом подићи на виши ниво и у осталим међународним институцијама. Србија своје интересе може остварити само уз пуну подршку Руске Федерације.
Странка Руско-Српских Родољуба залаже се за већу отвореност тржишта Републике Србије за инвестиције из Руске Федерације, посебно у областима енергетике, технологије, војне и фармацеутске индустрије. Слободно тржиште капитала је предуслов за просперитетнију будућност наше две државе. Зато је неопходно законским одредбама и пореским олакшицама омогућити унапређење трговинских односа.
III. НЕПРОМЕНЉИВОСТ И РАЗВОЈ ПРОГРАМСКИХ НАЧЕЛА
Основна програмска начела Странке утврђује Председништво Странке. Програмска начела могу се проширивати, разрађивати и конкретизовати искључиво у духу њиховог изворног карактера и смисла, без измене њихове суштине. Измене или допуне Програма могу се усвојити само уз изричиту сагласност Председника Странке, при чему основна програмска начела не могу бити измењена у свом духу, карактеру и циљу.
Странка Руско –Српских Родољуба је свесна да је тешко испунити програмске циљеве и унапредити живот становника Србије без јасно дефинисаног и стручно разрађеног економског програма. Због тога Странка Руско – Српских Родољуба нуди коплетан економски програм са посебним освртом на трговину, науку, економију, здравство, просвету и социјална питања.
ЕКОНОМСКИ ПРОГРАМ (ЈАКИ И УСПЕШНИ)
1. Увод: Циљеви и принципи
Економски програм треба да буде основа одрживог развоја и повећања животног стандарда грађана. Главни циљеви су:
а) Стварање стабилне и конкурентне привреде,
б) Смањење социјалних неједнакости,
в) Очување природних ресурса и одрживи развој,
г) Јачање домаће производње и извозног потенцијала,
д) Транспарентна и одговорна употреба јавних средстава.
Програм почива на принципима друштвене одговорности, слободног тржишта уз активну улогу државе у стратешким секторима, те на једнаким шансама за све.
2. Макроекономска стабилност
Фискална политика
Одржавање буџетског дефицита испод 3% БДП-а.
Реформа пореског система ради праведније расподеле оптерећења.
Постепено смањење пореза на рад и прелазак дела пореског оптерећења на луксузну потрошњу и непродуктивну имовину.
Јачање локалних буџета ради већег утицаја општина на развој.
Монетарна политика
Одржавање стабилног курса динара, уз мере које стимулишу извоз.
Повећање независности Народне банке Србије, али и координација са фискалним властима.
Подстицање финансијске инклузије кроз развој микрофинансијских институција и банака које подржавају мала и средња предузећа.
3. Развој реалног сектора
Индустријска политика
Подршка домаћој индустрији путем субвенција које су везане за продуктивност и иновације (не само за број запослених).
Повратак и модернизација традиционалних грана (метална, текстилна, дрвна индустрија).
Развој „зелене индустрије“ – производња енергије из обновљивих извора, рециклажа, технологије штедње енергије.
Пољопривреда и прехрамбена производња
Улагања у прераду пољопривредних производа ради веће додате вредности.
Јачање задругарства и локалних пољопривредних ланаца.
Дигитализација аграра, увођење система прецизне пољопривреде.
Субвенције усмерене ка малим и средњим газдинствима, не само великим комбинатима.
Мала и средња предузећа (МСП)
Смањење бирократских баријера и дигитализација пословних процедура.
Преференцијални кредити уз државне гаранције.
Фонд за иновације и стартапове – финансијска и техничка подршка младим предузетницима.
4. Социјална и радна политика
Постепено повећање минималне зараде до нивоа минималне потрошачке корпе.
Реформа система образовања у складу са потребама тржишта рада.
Програми преквалификација и подршка запошљавању старијих и тешко запошљивих особа.
Реформа пензионог система – јачање одрживости кроз повећање запослености и диверзификацију извора финансирања.
Смањење сиве економије кроз дигиталне алате и ниже порезе на мале бизнисе.
5. Инфраструктура и регионални развој
Убрзано улагање у железничку мрежу, речне луке и дигиталну инфраструктуру.
Посебни инвестициони фондови за неразвијене регионе (Југ Србије, источна Србија).
Мотивација приватног сектора да улаже изван Београда кроз пореске олакшице и логистичку подршку.
6. Енергетска и еколошка политика
Странка Руско – Српских Родољуба ће, инсистирањем на сарадњи са Руском Федерацијом, омогућити стабилнију, ефикаснију енергетску будућност.
У сарадњи са Руским партнерима изградити нове гасне итерконекторе и обезбедити још бољу и ефикаснију снабдевеност гасом.
Повети капацитет складишта гаса у Банатском Двору и изградити ново складиште са већим капацитетом у складу са најновијим технолошким стандардима.
У потпуности прећи на коришћење гаса за грејање стамбених објеката и увести еколошке таксе за све остале еколошки не прихватљиве енергетске изворе.
Програм енергетске ефикасности – субвенционисање замене столарије, изолације и соларних система домаћинствима.
7. Дигитална економија и иновације
Пореске олакшице за ИТ сектор и стартапе.
Партнерство универзитета и индустрије ради развоја нових технологија.
Развој дигиталне администрације (еУправа, еБуџет, еЗдравство).
Повећање улагања у истраживање и развој на најмање 2% БДП-а.
8. Спољнотрговинска и инвестициона политика
Уравнотежен однос према ЕУ, Русији, Кини и земљама у развоју.
Преговори о већем извозу пољопривредних и индустријских производа.
Стратешко привлачење страних инвестиција које преносе технологију и знање, не само које користе јефтину радну снагу.
Активна промоција Србије као дестинације за иновативне и одрживе инвестиције.
9. Транспарентност и борба против корупције
Дигитални и јавно доступни регистри свих субвенција и јавних набавки.
Ограничење монопола и привилегованих уговора.
Реформа правосуђа у делу економског криминала и јавних тендера.
10. Закључак
Наш главни циљ био би да грађани Србије имају стабилне приходе, перспективу запослења и веру да економски напредак служи свима, а не само привилегованим групама.
ЗДРАВСТВЕНИ ПРОГРАМ (САЧУВАЈМО ЖИВОТ)
„Здравље као темељ достојанственог живота“
1. Уводна начела и циљеви
Здравље грађана представља основни јавни интерес и кључни предуслов за економски, социјални и демографски развој Републике Србије. Здравствени систем мора бити праведан, доступан, ефикасан и одржив, заснован на принципима солидарности, једнакости и стручности.
Циљ овог здравственог програма је изградња система који:
Гарантује једнаку здравствену заштиту свим грађанима, без обзира на место становања, имовински статус или политичко опредељење, ставља пацијента у центар система, поштује и штити здравствене раднике, користи савремене медицинске и дигиталне технологије, улаже у превенцију, а не само у лечење.
2. Јачање примарне здравствене заштите
Примарна здравствена заштита мора бити темељ здравственог система.
Мере предузимања:
Јачање домова здравља кадровски, технички и финансијски.
Повећање броја изабраних лекара и медицинских сестара.
Увођење обавезног времена за превентивне прегледе.
Развој патронажне службе и кућног лечења, нарочито за старе и хроничне болеснике.
Смањење административног оптерећења лекара како би се фокусирали на пацијенте.
3. Реформа болничког система
Болнице морају бити ефикасне, доступне и равномерно распоређене.
Мере предузимања:
Модернизација болница и клиничких центара.
Смањење листа чекања кроз бољу организацију и продужен рад где је потребно.
Јасна подела надлежности између општих, специјалних и клиничких болница.
Обнова и изградња здравствених установа у неразвијеним регионима.
Редовна контрола квалитета здравствених услуга.
4. Положај здравствених радника
Здравствени систем не може функционисати без задовољних и мотивисаних радника.
Мере предузимања:
Повећање плата и транспарентан систем награђивања.
Побољшање радних услова и безбедности на раду.
Заштита здравствених радника од насиља.
Јасни критеријуми за запошљавање и напредовање.
Подршка сталној едукацији и стручном усавршавању.
Мере за задржавање младих лекара и медицинског особља у Србији.
5. Финансирање здравственог система
Здравствени систем мора бити финансијски одржив и транспарентан.
Мере предузимања:
Реформа Републичког фонда за здравствено осигурање.
Строга контрола трошења средстава.
Смањење корупције кроз дигитализацију и јавне набавке.
Равномерна расподела средстава између региона.
Развој допунског и превентивног здравственог осигурања уз очување јавног система.
6. Превенција и јавно здравље
Превенција је најефикаснији и најјефтинији облик здравствене заштите.
Мере предузимања:
Национални програми превентивних прегледа.
Борба против кардиоваскуларних болести, дијабетеса и малигних обољења.
Промоција здравих стилова живота.
Борба против злоупотребе алкохола, дувана и наркотика.
Јачање института и завода за јавно здравље.
Припрема система за ванредне здравствене ситуације и епидемије.
7. Ментално здравље
Ментално здравље је једнако важно као и физичко.
Мере предузимања:
Развој мреже центара за ментално здравље у заједници.
Смањење стигматизације психичких поремећаја.
Доступна психолошка и психијатријска помоћ.
Посебни програми за децу, младе и старе.
Подршка породицама и неговатељима.
8. Здравље деце, жена и старих
Посебна пажња мора бити посвећена осетљивим групама.
Мере предузимања:
Бесплатна и доступна здравствена заштита за децу.
Унапређење гинеколошке и репродуктивне здравствене заштите.
Програми за здраво старење.
Развој палијативне неге.
Подршка родитељству и породици.
9. Дигитализација здравства
Савремени здравствени систем мора користити дигиталне технологије.
Мере предузимања:
Даљи развој електронског картона и е-здравства.
Повезивање свих здравствених установа у јединствени систем.
Телемедицина за удаљена и рурална подручја.
10. Лекови и медицинска средства
Доступност лекова је основно право пацијената.
Мере предузимања:
Стабилно снабдевање есенцијалним лековима.
Транспарентне листе лекова.
Подршка домаћој фармацеутској индустрији.
Строга контрола квалитета и цена.
11. Закључак
Здравствени систем Србије мора бити изграђен на поверењу, знању и солидарности. Здравље није привилегија, већ право сваког грађанина. Овај програм представља опредељење за дугорочну, одговорну и хуманистичку здравствену политику, у служби људи и јавног интереса.
ПРОГРАМ РАЗВОЈА ПРОСВЕТЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (ЕДУКАЦИЈА-ЦИЉ)
1. Увод: Просвета као темељ друштва
Просвета представља стуб сваког развијеног, праведног и демократског друштва. Квалитет образовања директно утиче на економски развој, социјалну правду, културни идентитет и демократске капацитете државе. Наша политичка организација полази од става да је улагање у образовање најважнија и најисплативија инвестиција једне државе. Србија мора изградити образовни систем који је доступан свима, ослобођен политичког утицаја, усмерен на знање, критичко мишљење и стварне потребе друштва.
2. Основни принципи образовне политике
Наша образовна политика заснива се на следећим принципима:
Једнакост и доступност – свако дете и свака млада особа у Србији мора имати једнаке шансе за квалитетно образовање, без обзира на место рођења, социјални статус, националну или верску припадност.
Квалитет и релевантност знања – образовање мора пружати примењива знања, развијати вештине, креативност и критичко мишљење.
Аутономија и деполитизација – образовне институције морају бити заштићене од партијског утицаја.
Достојанство наставника – положај просветних радника мора бити унапређен материјално, професионално и друштвено.
Целоживотно учење – образовање не престаје завршетком школовања, већ траје током читавог живота.
3. Предшколско образовање
Предшколско васпитање је кључна фаза у развоју детета.
Обавезно и бесплатно предшколско образовање за сву децу узраста од 3 до 6 година.
Изградња нових вртића, нарочито у руралним и неразвијеним срединама.
Смањење броја деце у групама и запошљавање додатног стручног кадра.
Континуирана едукација васпитача и унапређење програма раног развоја.
4. Основно и средње образовање
Реформа наставних планова и програма
Модернизација наставних планова са фокусом на функционално знање, дигиталну писменост, медијску писменост и критичко мишљење.
Смањење преоптерећености ученика непотребним градивом.
Веће присуство уметности, културе, спорта и грађанског васпитања.
Положај ученика
Психолошка и педагошка подршка у свим школама.
Нулта толеранција на вршњачко насиље.
Активно учешће ученика у животу школе.
Јачање дуалног образовања уз строгу контролу заштите права ученика.
Повезивање школа са локалном привредом и јавним сектором.
Могућност лаког наставка школовања или запошљавања.
5. Високо образовање и наука
Бесплатно основно високо образовање за студенте који редовно испуњавају обавезе.
Повећање буџета за универзитете и научноистраживачки рад.
Аутономија универзитета и транспарентни избори у академским телима.
Спречавање плагијата и јачање академске етике.
Подршка младим истраживачима и спречавање одлива мозгова.
6. Положај наставника и просветних радника
Без задовољног наставника нема квалитетног образовања.
Повећање плата у просвети и њихово усклађивање са просеком високообразованих професија.
Јасни критеријуми напредовања засновани на раду и резултатима, а не политичкој подобности.
Смањење административног оптерећења наставника.
Бесплатне и квалитетне обуке и стручно усавршавање.
7. Дигитализација и инфраструктура
Савремена опрема у свим школама (интернет, рачунари, паметне табле).
Дигитални уџбеници као допуна, не замена класичних књига.
Развој националних образовних платформи доступних свим ученицима и наставницима.
Обнова школских објеката и унапређење безбедности.
8. Финансирање образовања
Постепено повећање улагања у образовање на минимум 6% БДП-а.
Транспарентно и наменско трошење средстава.
Једнака расподела средстава између градских и сеоских средина.
9. Закључак
Наша визија просвете је систем који образује слободне, одговорне и способне људе. Друштво које улаже у знање улаже у сопствену будућност. Образовање у Србији мора постати национални приоритет, изнад дневне политике и краткорочних интереса. Само тако можемо изградити праведно, модерно и успешно друштво
ПРОГРАМ СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ (ДОСТОЈАНСТВЕН ЖИВОТ)
1. Уводна начела
Социјална политика представља темељ праведног, стабилног и солидарног друштва.
Странка Руско – Српских Родољуба полази од уверења да економски развој нема смисла уколико не доводи до побољшања квалитета живота свих грађана, а нарочито оних који су у најрањивијем положају. Држава има обавезу да обезбеди социјалну сигурност, једнаке шансе и достојанствен живот за сваког појединца, без обзира на пол, старост, порекло, здравствено стање, радни статус или место становања.
Наш програм социјалне политике заснива се на принципима:
а) Социјалне правде и солидарности
б) Једнаких могућности
в) Достојанства рада и живота
г) Одговорности државе према грађанима
2. Борба против сиромаштва и социјалне искључености
Сиромаштво у Србији погађа велики број грађана, посебно децу, старе, незапослене, самохране родитеље и становнике руралних подручја. Наша политика има за циљ системско смањење сиромаштва, а не само његово ублажавање.
Мере предузимања:
Повећање и редовно усклађивање новчане социјалне помоћи са реалним трошковима живота
Увођење минималног достојанственог дохотка као заштитне мреже за грађане без прихода
Развој локалних социјалних сервиса у сарадњи са општинама и градовима
Посебни програми подршке за децу из сиромашних породица (бесплатни уџбеници, оброци, превоз)
Јачање социјалног становања и спречавање бескућништва
3. Политика запошљавања и достојанство рада
Рад мора бити основни извор сигурности, а не сиромаштва. Држава мора активно да штити раднике и подстиче квалитетно запошљавање.
Мере предузимања:
Подршка отварању стабилних и дугорочних радних места
Борба против рада „на црно“ и злоупотребе уговора
Јачање инспекција рада и синдикалних права
Активне мере запошљавања за младе, дугорочно незапослене и особе са инвалидитетом
Програми преквалификације и доживотног учења, усклађени са потребама тржишта рада
4. Породична и демографска политика
Породица је основна ћелија друштва и мора имати пуну подршку државе, без наметања модела живота или дискриминације.
Мере предузимања:
Повећање и редовно исплаћивање родитељских и дечјих додатака
Бесплатни или субвенционисани вртићи за сву децу
Флексибилни радни аранжмани за родитеље мале деце
Посебна подршка самохраним родитељима
Развој услуга за усклађивање породичног и пословног живота
5. Брига о старијима
Старији грађани имају право на достојанствену старост, сигурност и укљученост у друштво.
Мере предузимања:
Повећање најнижих пензија и заштита пензионог система
Развој кућне неге и помоћи у заједници
Унапређење домова за старе и строжа контрола њиховог рада
Програми активног старења и друштвене укључености
Посебна здравствена и социјална заштита за старе у руралним срединама
6. Особе са инвалидитетом
Друштво мора бити прилагођено особама са инвалидитетом, а не обрнуто.
Мере предузимања:
Потпуна примена принципа приступачности (инфраструктура, саобраћај, информације)
Подстицаји за запошљавање особа са инвалидитетом
Повећање и редовно усклађивање инвалиднина и додатака
Подршка самосталном животу и деинституционализацији
Укључивање особа са инвалидитетом у доношење одлука које их се тичу
7. Социјална заштита деце и младих
Деца и млади су најважнији ресурс друштва и њихова заштита мора бити апсолутни приоритет.
Мере предузимања:
Јачање центара за социјални рад и превенција занемаривања и насиља
Развој хранитељства и подршка усвајању
Програми за младе без родитељског старања и након изласка из система
Подршка младима у образовању, запошљавању и стамбеном збрињавању
8. Здравствена и социјална повезаност
Социјална и здравствена политика морају деловати повезано, јер су сиромаштво и лоше здравље директно повезани.
Мере предузимања:
Једнака доступност здравствене заштите у свим деловима Србије
Посебни програми за ментално здравље
Превенција болести кроз образовање и социјалну подршку
Подршка хронично болесним особама и њиховим породицама
9. Децентрализација и улога локалних заједница
Ефикасна социјална политика мора бити блиска грађанима.
Мере предузимања:
Већа овлашћења и средства за локалне самоуправе у области социјалне заштите
Развој локалних социјалних иновација
Партнерство са цивилним друштвом и хуманитарним организацијама
Транспарентно и одговорно управљање социјалним фондовима
10. Закључак
Наша политичка организација верује да јака социјална политика није трошак, већ инвестиција у стабилно, хумано и просперитетно друштво. Циљ нам је Србија у којој нико није заборављен, у којој се рад исплати, породица има подршку, а солидарност није празна реч, већ свакодневна пракса државе и друштва.
У Крушевцу 06.02.2026. године
_______________________
Дејан Банковић, Председник